U okviru programa Beogradskog Marketa, planirani su redovni „bazari“ – vintage prodaje garderobe, ploča, stripova, asesoara i nameštaja. Vintage prodaja je zanimljiv i dobro prihvaćen koncept prodaje starih stvari koje su, zahvaljujući svom kvalitetu, ali i modnim trendovima, tokom vremena zapravo dobile na vrednosti. Vintage prodaja je prilika za posetioce da po promotivnim cenama pazare kvalitetnu robu, koja se više ne proizvodi, ali ne izlazi iz trenda.

Ono što je svima potrebno posle radnog dana je malo druženja i relaksacije u opuštenoj atmosferi, ali i po promotivnim cenama. Za sve vas koji ste vezani za posao i kancelariju i kojima je potrebno opuštanje od obaveza i stresa, organizovali smo After work time, svake srede u periodu od 17 – 22h. Pozivamo vas na druženje i opuštanje u novom i zanimljivom prostoru Beogradskog Marketa, uz fenomenalnu muziku i promotivne cene pića.

Luče moje belo!

Pored mnogobrojnih svetskih gastronomskih festivala, teško je odabrati najzanimljiviji, ali ako nekada budete bili u severnoj Kaliforniji, ne propustite da postetite gradić Gilroj.

Možda će vas iznenaditi (i zaplahnuti) opojan miris belog luka, ali ovaj gradić je samoprozvana „svetska prestonica“ ove aromatične namirnice. Pored toga što se u Gilroju tradicionalno uzgaja beli luk, tamo se svake godine, sredinom leta, održava i Festival belog luka! Na festivalu možete da probate najbolje specijalitete od belog luka, sa belim lukom i u obliku belog luka. Najveća atrakcija ovog festivala je sladoled od belog luka za koji, iako na “prvu loptu” izaziva odbojnost, mnogi gastronomi tvrde da predstavlja pravo osveženje u svetu deserta.

Ako ste zaintresovani da posetite ovako atraktivan festival, ne morate da idete čak u Ameriku –  u selu Šupljak, kod Subotice, svake godine se održava Festival belog luka. Naime Šupljačani tvrde da je njihovo zemljište najpogodnije za uzgoj belog luka i posebno su ponosni na kvalitet ove biljke, koja može biti i hrana i lek. Festival belog luka, pored svečanih priredbi, prati i pijaca, na kojoj se, naravno, može kupiti kvalitetan domaći beli luk.

Za sladoled od belog luka ćete, ipak, morati da putujete ili da probate da sami napravite isti prateći brojne recepte sa neta…

Molekularna gastronomija

Kada se spoje fizika, hemija, dizajn i kulinarstvo nastaje veoma zanimljiva disciplina na ivici nauke, umetnosti i gastronomije – molekularna kuhinja ili molekularna gastronomija.

To je gastronomski pravac pripremanja hrane i pića, uz pomoć biohemijskih i fizičkohemijskih procesa. Cilj ovog gastronomskog pravca je povećanje užitka pri pripremanju i konzumaciji hrane i pića.

Kada govorimo o hemiji, dovoljno je reći da se u molekularnoj kuhinji pored uobičajenog kuhinjskog pribora i namirnica koriste, u ovom domenu, skoro nezamisliva pomagala i elementi kao npr. kupka, tečni azot,  epruvete, mikrovage, itd. Ne preže se ni od korišćenja lasera, vakuma ili kompresora – dakle sve što može u nekom smislu da promeni, poboljša ili učini neobičnim sasvim uobičajene prehrambene proizvode ili klasične recepte.

Pored poznavanja fizike i hemije (o gastronomiji da ne govorimo), nosioci ovog pokreta moraju da budu i vrsni dizajneri jer jelo koje prave mora po svemu biti neobično, ali i ukusno i specijalno dizajnirano. Njih manje interesuje koliko dugo treba kuvati ili peći meso i ribu ili koliko dugo sufle treba da ostane u rerni, njima je bitno da, kada se naručeno jelo postavi na sto, gost oseti euforiju, iznenađenje i radoznalost, kakvu retko srećemo u klasičnoj gastronomiji.

Molekularna kuhinja se eksperimantalno koristi i tehnikama iz hemijskih i fizičkih laboratorija i industrijske proizvodnje hrane, kako bi proizvela jela i namirnice sa potpuno novim osobinama, kao npr. pene i želei od povrća, vrući sladoled, bombone od maslinovog ulja ili kavijar od dinje i lubenice. Iznenađujućim kombinacijama aroma, slatkog i slanog, temperatura i tekstura, jela molekularne kuhinje su „škola čula mirisa i ukusa“, koja se približava metodama stvaranja moderne umjetnosti.

Molekularnu gastronomiju najbolje definiše rečenica začetnika pokreta Erva Tisa: „Apsurdno je da znamo više o temperaturi u unutrašnjosti Sunca, nego o temperaturi u unutrašnjosti jednog suflea“.